Čitajte naše
Sasvim Lične Priče
Devojka koja i dalje voli život
Darja Kostić Zovem se Darja Kostić. Moja borba za zdravlje počinje 2006 godine. kad sam diplomirala i takoreći s diplomom u ruci odvezla se do
Život je uvek u nekoj tački preokreta
Marija Mitković rođena 17. 10. 1979. u Kruševcu. Kada su počeli moji ozbiljni zdravstveni problemi tj. HBI (hronična bubrežna insuficijenencija) imala sam 42 godine.Moj život
I u najtežim trenutcima humor mi je pomogao da održim nadu i stabilnost
Zovem se Magdalena Jović, dolazim iz Zemuna, imam 43 godine i uspešno sam transplantirana. Evo kako je sve počelo. Dan je počeo kao i svaki
Svet je pozorišna bina, a život je dolazak na nju, kad igras dramu desice ti se BIS.
Majka mi dala novi zivot , a ja na svet donela jos jedan posle transplantacije bubrega . Moja borba krece od 2016 godine , kada
PONOVO ZDRAVA !!!
Prošla sam kroz „tunel“. Zajedno sa tatom i doktorima sa VMA, „čarobnjacima“. „Je l ti sad lako, je l ti sad dobro?“, pita me tata.
ŽIVOTNA ISKUŠENJA ČESTO OBIČNOJ OSOBI KREIRAJU NEOBIČNU SUDBINU
Pozdrav svima.Zovem se Jelena Popara, imam 39 godina i živim u Kruševcu.Samohrana sam majka devojčice od 12 godina.Od 2004 godine počinje moja borba,bila sam na
Život je dar koji nismo tražili a transplantacija koju čekam je dar mom životu.
Ja sam Jelena iz Smedereva, imam 35 godina, puna života, želja, mama dva dečaka.. Neko bi rekao ovo je početak jedne lepe priče.. Nažalost, u
Bez obzira koliko duga je noć, jutro će sigurno doć
Moje ime je Nikola Malić. Rođen sam 15.02.1982 u Kragujevcu. Oženjen sam i otac 2 dečaka. Od svoje 30. godine imao sam problem sa visokim
Informacija Iz Programa Presađivanja Ljudskih Organa U Republici Srbiji
Zakon o presađivanju ljudskih organa („Službeni glasnik RS“ broj 57/18) Presađivanje ljudskih organa je danas prihvaćena i ponekad jedina terapijska opcija za lečenje akutnog popuštanja
Budi svetlost u odlasku
ŽIVOT NIJE VREDAN ŽIVLJENJA AKO NEMATE NEKOG ZA KOGA BI DA UMRETE I ŽIVOT NE VREDI DA UMREŠ AKO IMAŠ ZA KOGA ŽIVETI Spadam u
Čekanja za život
Uuhh… Šta napisatii, kako početi ovu priču koja zivot znači . Ne volim da mislim o tome i sada je jako teško preneti sve na
Želim život van bolnice, želim da se transplantiram
Tokom 2018 godine javljaju mi se strašne glavobolje u vidu migrene,kasnije je stigao i povišen pritisak. Svakodnevno ispitivanje na svakoj mogućoj klinici su trajala do
San za život bez ograničenja
Nakon dijagnoze glomerulonefritisa i nepoznatog uzroka otkazivanja bubrega prema recima Dr receno mi je da je transplantacija za mene jedino resenje ili dozivotna dijaliza. Pomislila
Čekam da se ponovo osetim zdrav i živim punim plućima
Ja sam Slađan Janošević iz Bora. Rođen sam 22.2.1977. godine. Moja tužna životna priča počinje u mom ranom detinjstvu, tačnije u 7 godini života. Od
Zauvek sam zahvalna za dar koji sam dobila, a koji život znači
Iako je bilo davno nikad neću zaboraviti reči doktorke koja mi kaže: “Dragana, vi morate da krenete na dijalizu…” Bilo je to početkom proleća 2004. U decembru 2003 sam napunila 21 godinu. Mlada, tek zakoračila u život. I onda odjednom bolnica, pregledi, analize, kanile, lekovi…bolest ne bira i ne dešava se samo drugima. Pre nego sto sam krenula na dijalizu bila sam (naizgled) zdrava, kažu da su bubrezi “podmukli”. Naravno nije kod svih isti tok bolesti ali do tog nekog perioda od par meseci pre dijalize nisam osećala simptome bolesti.
Rođena sam sa urođenom urološkom anomalijom obostrani refluks (VUR)
Rođena sam sa urođenom urološkom anomalijom obostrani refluks (VUR) koja je sanirana u 2. godini života. Ono što nisam znala jeste da je to ostavilo posledice na bubrežnu funkciju. Naime već tada mi bubrezi nisu radili punim kapacitetom. Ali sam živela normalno sve do 2014. godine kada su usled recidiva bolesti bubrezi počeli da otkazuju. Nisam odmah znala šta mi se dešava.
Iskustvo udruženja iz Hrvatske
Puno sam ja ali i moji prijatelji uz Udruge Transplant pisali o transplantacijskom programu u RH, sada sam manje aktivna jer sam 16 godina praktički
Očima deteta – priča Monike Miklje
Ispričaću vam jednu priču, tužnu priču sve dece na dijalizi, ali iz mog ugla i očima jednog deteta…Budim se iz anestezije i gledam oko sebe.
Anina (31) životna priča
Zovem se Ana, imam 31 godinu i dolazim iz Beograda.
Moja priča počinje u aprilu 2016. godine.
Nakon višemesečnog osećaja umora I oticanja, odlučila sam, da odem kod lekara I
proverim da li je sve u redu. Do tog trenutka, sa 26 godina bila sam savršenog zdralja,
te nikada nisam bila kod lekara. Nakon pregleda obavljenog u Gradskoj bolnici, saopšili
su mi da imam vodu u plućima I da moram da legnem u bolnicu. U tom trenutku, sam
bila potpuno zatečena, verovala sam da je sigurno u pitanju neka greška. Međutim,
ostajem u bolnici, na kardiologiji, gde su se non stop smenjivali jedan za drugim
doktorom, koji su me gledali sa nekim sažaljenjem. I dalje mi nije bilo jasno o čemu se
radi. Strepnja je postajala sve jača I jača.
Samo 10% pacijenata sa liste dočeka transplantaciju
Čini mi se kao da je prošlo 5 minuta od kada smo sestra i ja sa mamom i tatom otišle na ultrazvuk,
kako bismo, po preporuci lekara, proverile da li neka od nas dve ima policističnu bolest bubrega, kao
mama. Vraćam film, sećam se zaleđenih lica roditelja i pokušaja da ostanu mirni, dok se u njima sve
kidalo i lomilo, kada su lekari potvrdili da i ja imam istu situaciju. Od tada je prošlo tačno 18 godina. U
tom trenutku nisam bila toliko zabrinuta, mojoj mami je bolest kulminirala u 50im, kada imate 17
godina to vam deluje kao čitava večnost. Međutim, komplikacija moje bolesti desila se znatno brža