Ja sam Slađan Janošević iz Bora. Rođen sam 22.2.1977. godine. Moja tužna životna priča počinje u mom ranom detinjstvu, tačnije u 7 godini života. Od malih nogu, pa do 7 godine stalno sam imao neke temperature i infekcije, i zbog toga primao gomilu injekcija. U 7 godini situacija postaje ozbiljnija. Naime, na sistematskom pregledu za prvi razred osnovne škole, otkrivene su mi povećane vrednosti azotnih materija u krvi. Daljom dijagnostikom, utvrđeno mi je da mi je levi bubreg uništen a desni oštećen, zbog urođene mane “obostrani VUR”. Haos tada počinje. Kreću operacije i lečenja na Institutu za majku i dete u Beogradu. Međutim, ni to nije puno pomoglo. Nastavio sam život sa kreatininom oko 250 μmol/L već od 9 godine života. Redovne kontrole, i naravno, kako vreme prolazi, sve lošiji rezultati.
Već 1995, na nefrologiji KCS u Nišu, dolazim do saznanja da ću ubrzo na dijalizu. Tad mi se sve srušilo. Ja srednjoškolac, pun ideja, planova i želje za životom, a lekari kažu da moram na dijalizu. Propast. Čamio sam i preživljavao do jula 1996, kada mi je urađena fistula i kada sam krenuo na hemodijalizu. Dijaliza 3 dana nedeljno, a škola 2 dana. Usput sam se spremao za transplantaciju, pošto sam imao majku, donora.
14.10 1997. je urađena transplantacija, koja je u potpunosti uspela. Majka se osećala zdravstveno dobro posle operacije, a ja, čini mi se još bolje. Vraćena je fukcija mokrenja i više nisam morao paziti na ograničenje unosa tečnosti.Još rezultati extra, kreatinin 104 μmol/L. I, Bogu hvala, bubreg je lepo potrajao, sve do 2014 god.
Dakle, živeo sam sasvim normalan život, radio sve što rade zdrave osobe. Oženio se, postao otac dve devojčice, bio uz porodicu i živeo za nju.
Sve do 2014, kada sam krenuo ponovo na dijalizu. Šta ću, moram opet od početka. Opet dijaliza 3 puta nedeljno, i opet obrada za transplantaciju, sada već kadaveričnu. I, opet sam na listi čekanja, i čekam.
Čekam, taj srećan dan, kada će me pozvati, da se ponovo osetim zdrav i ponovo živim punim plućima.
Dakle, upornost je majka uspeha. Kad god si dole, uvek kreneš na gore. Drugačije ne može. Ne, zato što je život surov. Preostaje samo borba, do kraja.
Autor: Slađan Janošević
