Marija Mitković rođena 17. 10. 1979. u Kruševcu. Kada su počeli moji ozbiljni zdravstveni problemi tj. HBI (hronična bubrežna insuficijenencija) imala sam 42 godine.Moj život je relativno lep.,suprug i ja živimo u skladnom braku 16 godina ali na našu veliku žalost nemamo dece. Velika podrška u životu su mi i moji roditelji kod kojih živimo. Suprug se doselio sa Kosova jos kao tinejdzer sa nepunih 18 godina u potrazi za boljim životom. Imamo puno želja i planova koje treba ostvariti. A onda dolazi februar 2022. godine kada sam preležala korona virus. Posle izolacije od sedam dana radim laboratorijske rezultate. Vrednost kreatinina je u porastu 160 μmol/L, odlazak na ultrazvuk bubrega i pregled kod nefrologa. Bubrezi su manje veličine, oba su po 8,5 cm. Radim dodatne rezultate i na retke bolesti, sve je u redu. Nefrolog sumnja da mozda imam lupus, rezultati, čekanje u bolu i grču i stalno pitanje šta dalje. Stiže i taj dan – sve je u redu. „Marija, niste za biopsiju bubrega, izložili bismo vas riziku, a odgovor ne bismo dobili zato što vaši bubrezi ne rade dobro”. Isti odgovor sam dobila i kroz par meseci na VMA i KBC. Sada je već avgust, suprug i ja uveliko planiramo odmor, Zlatibor, šetnja uživanje… A meni nije dobro danima mi otiču skočni zglobovi, budim se sa otečenim kapcima. Mučnine i nagon za povraćanjem i na samu pomisao na hranu. Ponovo provera rezultata koje naravno radim svakog meseca, vrednosti kreatinina rastu. Stižu rezultati 15. septembra vrednost kreatinina 840 μmol/L. Hitna hospitalizacija! Sutradan stižu ponovljeni rezultati sada je vrednost već 1240 μmol/L. Plasiranje katetera i prva dijaliza. Dijaliziram se 3 puta nedeljno (ponedeljak, sreda, petak) po 4 sata (13-17č). U novembru mesecu odlazim na VMA gde mi je urađena fistula, a od februara 2023. godine i prvo bockanje. Sve protiče u najboljem redu. Dijalize su uglavnom dobre, vodim računa koliko vode pijem i sta jedem, obično odnesem oko 1,5 litar izmedju dijaliza. Odradila sam i sve potrebne rezultate za kadaveričnu transplataciju. Nemam adekvatnog donora od svojih najblizih jer su svi suprotna krvna grupa. Na listi sam i čekam poziv. A onda na nagovor drugarice dobijam broj telefona od jedne divne osobe Ivane Jović. Od Ivane dobijam sve porebne informacije za transplataciju u Belorusiji. Potpisujem ugovor sa fondacijom Budi human. Novac se polako prikuplja i uz Božju pomoć sve ce biti kako treba. Ivani jedno veliko HVALA za sva moja pitanja i potpitanja. Sada mi je preostalo da čekam i da se nadam da cu ubrzo otići na transplantaciju. A do tada svaki drugi dan na hemodijalizu, a u mislima na nekom lepšem mestu.
