Pozdrav svima.Zovem se Jelena Popara, imam 39 godina i živim u Kruševcu.Samohrana sam majka devojčice od 12 godina.Od 2004 godine počinje moja borba,bila sam na dijalizi posle godinu i sedam meseci dijalize tetka mi je donirala bubreg.Bubreg sam dobila 2006 ,zatim ostajem trudna (cele trudnoće sve je bilo ok) do sedmog meseca kada sam se porodila prevremeno).Tu počinje moja druga borba gde nakon porođaja (prirodnim putem) dobijam sepsu i bubreg otkazuje.Vraćam se na početak prve borbe gde kraćem na kućnu dijalizu,nakon nekoliko godina od kućne dijalize prelazim na hemodijalizu .I nakon 12 godina od toga moja borba i dan danas traje. Za svo to vreme samo sam jednom bila pozvana na transplataciju ali se nisam uklopila,i dalje sam na listi čekanja,žive srodnika nemam da mi daju bubreg,roditelji su mi preminuli a sestra ima transplantiran bubreg od hadaveričnog davaoca.Nadam se da ću i ja jednog dana biti pozvana da dobijem bubreg i da mogu da živim jedan sasvim normalan život sa mojom ćerkom.Kako kažu zdrav čovek ima mnogo želja a bolestan samo jednu a to je da što pre ozdravim.
