PONOVO ZDRAVA !!!
Prošla sam kroz „tunel“. Zajedno sa tatom i doktorima sa VMA, „čarobnjacima“. „Je l ti sad lako, je l ti sad dobro?“, pita me tata. „Jeste, dobro mi je sad“, odgovaram. Sad su ponedeljak i petak ponovo moji, ne moram više da ih „presečem“ u 13:15h kad bi Saša i Nale dolazili sanitetom po mene, […]
San za život bez ograničenja
Nakon dijagnoze glomerulonefritisa i nepoznatog uzroka otkazivanja bubrega prema recima Dr receno mi je da je transplantacija za mene jedino resenje ili dozivotna dijaliza. Pomislila sam ok, ja ipak imam srece jer lek za moju bolest postoji. Medjutim, ono sto nisam znala jeste da se transplantaciju u Srbiji gotovo uopste ne rade iz razlicitih razloga. […]
Rođena sam sa urođenom urološkom anomalijom obostrani refluks (VUR)
Rođena sam sa urođenom urološkom anomalijom obostrani refluks (VUR) koja je sanirana u 2. godini života. Ono što nisam znala jeste da je to ostavilo posledice na bubrežnu funkciju. Naime već tada mi bubrezi nisu radili punim kapacitetom. Ali sam živela normalno sve do 2014. godine kada su usled recidiva bolesti bubrezi počeli da otkazuju. Nisam odmah znala šta mi se dešava.
Očima deteta – priča Monike Miklje
Ispričaću vam jednu priču, tužnu priču sve dece na dijalizi, ali iz mog ugla i očima jednog deteta…Budim se iz anestezije i gledam oko sebe. Imam zavoj na levoj ruci, i boli me, jako me boli ruka. Pokušavam je podići, ali… vezana mi je, jer ne smem da se pomeram. Pa ležeći na krevetu, mamurna, […]
Anina (31) životna priča
Zovem se Ana, imam 31 godinu i dolazim iz Beograda.
Moja priča počinje u aprilu 2016. godine.
Nakon višemesečnog osećaja umora I oticanja, odlučila sam, da odem kod lekara I
proverim da li je sve u redu. Do tog trenutka, sa 26 godina bila sam savršenog zdralja,
te nikada nisam bila kod lekara. Nakon pregleda obavljenog u Gradskoj bolnici, saopšili
su mi da imam vodu u plućima I da moram da legnem u bolnicu. U tom trenutku, sam
bila potpuno zatečena, verovala sam da je sigurno u pitanju neka greška. Međutim,
ostajem u bolnici, na kardiologiji, gde su se non stop smenjivali jedan za drugim
doktorom, koji su me gledali sa nekim sažaljenjem. I dalje mi nije bilo jasno o čemu se
radi. Strepnja je postajala sve jača I jača.
Samo 10% pacijenata sa liste dočeka transplantaciju
Čini mi se kao da je prošlo 5 minuta od kada smo sestra i ja sa mamom i tatom otišle na ultrazvuk,
kako bismo, po preporuci lekara, proverile da li neka od nas dve ima policističnu bolest bubrega, kao
mama. Vraćam film, sećam se zaleđenih lica roditelja i pokušaja da ostanu mirni, dok se u njima sve
kidalo i lomilo, kada su lekari potvrdili da i ja imam istu situaciju. Od tada je prošlo tačno 18 godina. U
tom trenutku nisam bila toliko zabrinuta, mojoj mami je bolest kulminirala u 50im, kada imate 17
godina to vam deluje kao čitava večnost. Međutim, komplikacija moje bolesti desila se znatno brža