Anina (31) životna priča
Zovem se Ana, imam 31 godinu i dolazim iz Beograda.
Moja priča počinje u aprilu 2016. godine.
Nakon višemesečnog osećaja umora I oticanja, odlučila sam, da odem kod lekara I
proverim da li je sve u redu. Do tog trenutka, sa 26 godina bila sam savršenog zdralja,
te nikada nisam bila kod lekara. Nakon pregleda obavljenog u Gradskoj bolnici, saopšili
su mi da imam vodu u plućima I da moram da legnem u bolnicu. U tom trenutku, sam
bila potpuno zatečena, verovala sam da je sigurno u pitanju neka greška. Međutim,
ostajem u bolnici, na kardiologiji, gde su se non stop smenjivali jedan za drugim
doktorom, koji su me gledali sa nekim sažaljenjem. I dalje mi nije bilo jasno o čemu se
radi. Strepnja je postajala sve jača I jača.
Samo 10% pacijenata sa liste dočeka transplantaciju
Čini mi se kao da je prošlo 5 minuta od kada smo sestra i ja sa mamom i tatom otišle na ultrazvuk,
kako bismo, po preporuci lekara, proverile da li neka od nas dve ima policističnu bolest bubrega, kao
mama. Vraćam film, sećam se zaleđenih lica roditelja i pokušaja da ostanu mirni, dok se u njima sve
kidalo i lomilo, kada su lekari potvrdili da i ja imam istu situaciju. Od tada je prošlo tačno 18 godina. U
tom trenutku nisam bila toliko zabrinuta, mojoj mami je bolest kulminirala u 50im, kada imate 17
godina to vam deluje kao čitava večnost. Međutim, komplikacija moje bolesti desila se znatno brža